... Спектакуларан почетак четвртог „Театра у Тврђави“ Град Смедерево и Асоцијација координатора за ромска питања озваничили сарадњу ... Представници Агенције за безбедност саобраћаја у посети Смедереву


ДЕЛА, НЕ РЕЧИ !


Храст лужњак – од светости до заборава.

У протекле четири деценије у Шалиначком лугу нестала је трећина стабала, док је друга трећина столетних стабала храста лужњака у лошем стању.

Споменик природе Шалиначки луг се налази у пространој равници Годоминског поља, насталoj наплавинама Велике Мораве, у подручју њеног ушћа у Дунав. Непосредно га окружују насеља Шалинац и Кулич, а у широком луку и некадашња окука (меандар) Велике Мораве, која је данас мртваја. Од ушћа је удаљен 3, а од града Смедерева 7 километара.
Представља високу, скоро једнодобну, чисту састојину, коју чини нешто више од 200 храстова лужњака (Quercus robur L.), некада у заједници са пољским јасеном (Fraxinus angustifolius). Обухватају површину од 19 хектара, а њихова старост се процењује у распону од 200 до 300 година.
Шалиначки луг је први пут стављен под заштиту државе, као строги природни резерват, 1971. године. Тада је забележено 306 храстова лужњака. До данашњих дана заувек је нестала трећина стабала, док се друга трећина налази у лошем здравственом стању. Посебна штета нанета је пољском јасену, који је сасвим посечен.
Шалиначки луг је 2007. године проглашен за Споменик природе – ботанички (3. категорија заштите), као значајно природно добро. На читавој заштићеној површини установљен је режим заштите 2. степена. Истовремено је на предлог Завода, за стараоца над природним добром одређено Удружење за неговање природне и културне баштине ''Храст'' из Смедерева.
Поред основних биолошких вредности екосистема у целини, процењује се да особиту развојну вредност има очувани генетски потенцијал, који носи ова заједница столетних храстова. Њиховим истраживањем, селекцијом и одгајањем садница, може се помоћи не само обнови Шалиначког луга, већ и обнови лужњакових шума у Србији. Уколико постане симбол обнове и развоја , највише ће користити житељима Шалинца и Кулича, али и читавог смедеревског краја. (Из публикације „Заборављена шума Шалиначки луг“ аутора Дејана Радовановића).

Најважнијe активности Удружења за неговање природне и културне баштине „Храст“ у протекле четири године односе се на успостављање редовне сарадње са Заводом за заштиту природе Србије, еколошком инспекцијом, факултетима, бројним појединцима... Сталним контактом са мештанима подигнут је ниво њиховог односа према Лугу а испаша стоке је сведена на минимум.

Урађен је ''Средњорочни програм заштите и развоја природног добра Шалиначки луг за период од 2008. до 2012. године''. У Лугу су више пута организоване акције чишћења и бројне радионице, израђене су и постављене информативне табле, на стабла су постављене плочица са бројевима, формиран је експериментални расадник...
Одштампана је прва публикација намењена деци смедеревских вртића, основних и средњих школа „Заборављена шума Шалиначки луг“. Организовали смо изложбе а одржано је 60 радионица за најзаинтересованије ученике, на којима су могли да погледају филм ''Чудна шума'' и учествују у разговору о Лугу, храсту, његовом значају, митологији и еколошким темама. Кроз ове радионице прошло је више од 2000 деце и управо је рад са децом био до сада најподстицајнији, а уверени смо и дугорочно најважнији, сматра Дејан Радовановић наводећи и дрге бројне активности Удружења „Храст“.
У сарадњи са Музејом на отвореном - Старо село Сирогојно организована је изложба ''Храст лужњак од светости до заборава'' која је постављена у Сирогојну и Неготину. Уз помоћ Министарства спроведени су јавни радови а пореко Фонда за заштиту животне средине покренут је пројекат ''За децу и храст и њихов заједнички раст''. Постављена је фејсбук страница (више од 3.700 пријатеља), урађена је одредница на Википедији, а започета је и израда веб сајта.
Најважнији резултат досадашњег рада су хиљаде младих хрстова који стасавају и први пут од када се памти стварају очигледну наду за опстанак овог природног добра, с поносом истиче Радовановић.