Отворен 34. позоришни фестивал „Нушићеви дани“ ... Град поклонио нова возила Дому здравља у Смедереву Светосавска академија – у славу духовног родитеља српског народа Светосавско дружење основаца са песником


Петојунска експлозија - Српска Хирошима

У разорној експлозији муниције, погинуло је више хиљада људи. Тачан број жртава никада није утврђен.

Најтрагичнији тренутак у историји Смедерева догодио се у 14 часова и 14 минута, 5. јуна 1941. године. Парастосом жртвама, и пригодним програмом који је симболично почео писком локомотиве, као и полагањем венаца, обележен је дан када је у експлозији, пре седам деценија, живот изгубило више од две и по хиљаде људи.
Венце на споменик 5. јун, положили су у име града заменица градоначелника др Јасна Аврамовић и Бранче Стојановић председник Скупштине града. Венце и цвеће положили су такође, представници градског одбора СПС-а, делегација Савеза цивилних инвалида рата Србије, СУБНОР, Удружење ратних добровољаца и поштовалаца 1912-1918. Удружење потомака ратника 1912-1918. године, Градски одбор инвалида рада, Удружење резервних војних старешина, смедеревска Гимназија и чланови породица жртава.
На страдање Смедерева подсетио је градоначелник Смедерева Предраг Умичевић.
Пети јун 1941. године, је дан који је уписан као црна страница смедеревске историје. То је велика страница на којој су исписана имена страдалих. То су људи који су стварали овај град и на овом месту изгубили своје животе. Историчари тврде да се тачан број и имена не знају ни данас. На Старом гробљу одржан је парастос и помен жртвама. Писак који смо малопре чули , био је тог кобног дана знак да воз крене. Тај воз никада није кренуо. Остао је заувек у станици. Ту су били наши најмлађи суграђани, смедеревски гимназијалци са дипломама у рукама. Ту су били људи који су дошли да приме плату у центру тадашње бановине-Смедереву и сви они који су били на пијаци, на простору где се данас налази зграда општине, рекао је Умичевић. Такође је обавестио присутне о радовима на рестаурацији Тврђаве, напомињући да ће шине које су и донеле експлозив у Тврђаву, бити ускоро померене са овог места. Надам се и верујем да ће се и поколења која долазе, окупљати на овом месту и наставити да обележавају овај дан, рекао је градоначелник Смедерева Предраг Умичевић.
У програму су учествовали Црквени хор „Слога“ и ученици смедеревске Гимназије.
СЕЋАЊЕ...
Био је четвртак, пијачан дан, град пун сељака који су се враћали с пијаце, ђака који су тога дана подизали сведочанства, у Смедереву је гостовало Новосадско позориште, у посети граду је био син јединац тадашњег председника српске Владе Милана Недића са трудном супругом, воз је из непознатих разлога каснио 2 минута, записано је међу бројним сведочењима о Петојунској трагедији. Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је одређена за депоновање остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довозено је на тоне одбачених сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте... Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи. Као атомска бомба, само су нека од сведочења о Петојунској трагедији.
    Из тврђаве где су Немци складиштили муницију 5. јуна 1941. године у 14 часова и 14 минута одјекнула је снажна експлозија, која је захватила цео град и сва насеља десетак километара у пречнику. Древне зидине овога пута нису могле да заштите град. Железничка станица препуна људи и композиција воза у трену су збрисани а највећи део објеката у ширем подручју града претворено је у рушевине. У простору захваћеном експлозијом погинуло је око 2.500 људи, а сваки други становник је био повређен или рањен. Тачан број жртава, међутим, никада није прецизније утврђен.
Споменик жртвама Петојунске трагедије постављен је на месту близу Железничке станице и Смедеревске тврђаве, као спомен на погинуле у експлозији депоноване муниције у Тврђави 5. јуна 1941. године.
Аутор споменика, вајар Селимир Селе Јовановић, за живота је изјавио -експолозију сам доживео као светлост и мрак, необјашњиви прасак и виђење крова зграде,где се налазила кафана „Корзо“ у центру Смедерева, како лети кроз ваздух. На необјашњив начин сам се нашао сам се у близини Цркве. Можда ме је први ваздушни талас експлозије, коју као такву нисам ни осетио, понео дуж улице? Постао сам присебан тек кад сам стигао до Зелене пијаце у улици Димитрија Давидовића. После много година, када сам радио споменик жртвама Петојунске трагедије, који је откривен 22. децембра 1972. године, хтео сам да без много речи, он буде хумка – симбол масовне гробнице. Због тога сам га обликовао као степенасту пирамиду са обелиском – симболом рађања и саркофагом – симболом умирања. На рељефу у бронзи дугом 12 метара, приказао сам спасавање рањеника после експлозије, оплакивање и сахрањивање мртвих, а на крајњој четвртој плочи обнављање града. На првој плочи је мој лични доживљај експлозије, када се људи налазе у покретима који нису природни, остала је записана исповест аутора споменика, вајара Селимира Селета Јовановића