Спектакуларан почетак четвртог „Театра у Тврђави“ Град Смедерево и Асоцијација координатора за ромска питања озваничили сарадњу ... Представници Агенције за безбедност саобраћаја у посети Смедереву ...


Завичајни музеј за 21. век

Главни пројекат реконструкције сталне изложбене поставке биће представљен данас у 13 часова у Музеју у Смедереву.

 

Стална изложбена поставка представља окосницу делатности Музеја које се односе на презентацију и популаризацију културне баштине и традиције. Израдом Главног пројекта реконструкције сталне изложбене поставке Музеја у Смедереву смедеревски музеј је испунио предуслов за промену постојеће сталне поставке која датира из 1972. године.

 

Вишегодишњи пројекат Реконструкције сталне изложбене поставке Музеја у Смедереву је заснован је на дефинисању аутентичних локалних идентитета, као и жељама и потребама публике.

 

Пројекат обједињује различите вредности локалног наслеђа које не подразумевају само научно-истраживачки и музеолошки значај, већ и значај за одрживи развој шире заједнице.

 

Развијан од стране аутора концепта кроз активну и континуирану комуникацију (семинари, радионице, фокус групе и појединци...), доприноси свеукупној промени имиџа Музеја у Смедереву, доноси промену приступа у схватању и интерпретацији наслеђа Смедерева и околине уз ослобађање од идеолошких стереотипа у представљању познатих тема.

 

Такође, овај пројекат води ка остваривању предуслова за квалитетнији и динамичнији рад са публиком и повећању броја посетилаца, даје важан импулс у креирање амбијента у коме је Музеј у Смедереву централно место креирања идентитета града, подиже ниво знања о граду Смедереву и околини и омогућава коришћење Музеја као интерактивне учионице и креативног полигона за подстицање критичког и аутономног погледа на друштво, околину и историју и развој дијалога о свим питањима значајним за локалну заједницу.

 

Учешће у програму најавили су, поред директорке Татјане Гачпар, помоћник министра културе и информисања Републике Србије Миладин Лукић, доц.др Драган Булатовић са Филозофског факултета у Београду и Ангелина Марјановић, д.и.а. (Intellinea, Београд).