SVEČANO URUČENI KLjUČEVI 20 STANOVA ZA IZBEGLICE U SMEDEREVU ODRŽANA ČETVRTA SEDNICA SAVETA ZA KOORDINACIJU POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA SMEDEREVA SEDAMDESET SEDAM GODINA OD OSLOBAĐANjA SMEDEREVA U DRUGOM SVETSKOM RATU Potpisan ugovor za manifestaciju Miholjski susreti sela OTVORENA 134. SMEDEREVSKA JESEN


TVRĐAVA TEATAR FEST – 02

 

TVRĐAVA TEATAR FEST – 02, SMEDEREVO 2010. ZEMLjA DO DO – po ideji grupe autora, prema romanu ALISA U ZEMLjI ČUDA Luisa Kerola – režija Martin Erero, produkcija GRUPO PUJA pozorišta – Španija i Argentina, Veliki Grad na Tvrdjavi, sreda – 11.avgust 2010.

Gradonačelnik Smedereva i jedna grupa iskusnih festivalskih i kulturnih poslenika, dogovrilo se da IPAK sklopi festival, pa i ovaj drugi, da ga pažljivije razradi, što se tiče izbora repertoara i da ubedi Smederevce da dodju do tvrdjave na spektakle. Taj osećaj inata i potreba za formiranjem novog identiteta Grada Smedereva, kako mi se činilo sinoć na otvaranju, dominira ovom manifestacijom, a publika je čini mi se, došla u pet puta većem broju nego na ODISEJU prošle godine. Možda je i topao dan i prijatno veče, za razliku od kišne noći prošle godine, sada doveo toliku publiku, ili je to dobra, duga i uporna propaganda, ili lakši sadržaj predstave, forma vedre i komunikativne igarije na visnama gradjevinskog krana, iznad starih zidina...ali spektakl je bio posećen, publika je lepo pratila slikovite vratolomije i kiša nije pala. Festival je po drugi put uspešno počeo!

Mislim da je taj put ka sve jasnijem profilu AMBIJENTALNOG pozorišta, u smislu prilagodjavanja sadržaja repertoara veoma atraktivnom prostoru Smederevske Tvrdjave i osvešćivanja asocijacija koje se radjaju boravkom izmedju tih moćnmih zidova, natopljenih istorijom, da taj promotivno, turističko-umetnički put ovog Ferstivala, već u drugom izdanju potvrdjuje potrebu za njegovim postojanjem. To je pre svega LETNjI festival i to u gradiću na svega sat vremena od Beograda i vezan je za Beograd na razne načine, ali ima i sopstveni identitet i opravdanje, poput mnogih sličnih letnjnih festivala u evropskim i svetskim gradovima, od Salcburškog do Avinjoskog, ili onog najpopularnijeg – Festivala u škotskom Edinburgu.(...) No, vratimo se prvoj predstavi – spektaklu – Do Do land umetnika iz španskog grada San Sebastijana, predstavu koju je pravila grupa autora i izvodjača, na tragu poznatih spektakala trupa kao što su Fura del baus ili Vilja vilja spektakla koji je davne 96. uzbudio beogradjane na jednom BITEF-u (...)Dve igračice igraju neku skoro mitsku Alisu, koja istražuje i pokušava da radoznalo dopre do ritma i visine, za koji je još premala. Grupa od nekoliko militantnih humanoida vlada tim visinskim kavezom i demonstrira svemirsku uigranost i tehničko funkcionisanje sisitema. Ali Alisa i jedan i dva, ulaze u taj prostor, tako što i njih diže veliki gradjevinski kran i susreću se sa drugim likovima iz mašte, sa kojima se udružuju, ili sa kojima se bore, ostvaruju svoj identitet i integritet. Spektakularna kretanja i koreogarfske figure, svakako su iz sveta stripa i TV serija o nekim budućim civilizacijama, ali uvežbanost i funkcionalnost, u komunikacijskom smislu, ponudjenih asocijativnih slika i visinskih dogadjaja, pleni pažnju i ispunjava toplinom gledalište i prostor. I naravno – Tvrdjava dobija svoju likovnu i čak dramaturšku ulogu – ona postaje ogledalo projektovanog visinskoig pokreta i kao da strukturom starog kamena u zidovima odgovara, opominje, proverava snagu i jasnoću slike i misli ove predstave. Jednostavnost koreografije nije ostavila slike i numere bez ključnih asocijacija na one teme koje i Luis Kerol u svojoj Alisi u zemlji čuda preispituje, a to su mogućnosti i sposobnost deteta da se snadje u komplikvanom svetu odraslih, koji spontano zamenjuje za svet mašte i igre. U tom svetu, sve se kreće i sve se otvara i zatvara, preti svojom zastrašujućom čvrstinom, a dete se snalazi kako god zna i ume, da u taj svet prodre, da ga shvati i da ga dosegne.

U sceni u kojoj Alisa, skoro mitski trči u vazduhu visoko nad gledalištem i takmiči se sa beskrajnim kruženjem neke vrste lopte i točka-mišolovke, koju iznutra snažno vrti jedan ulovljeni vanzemaljac ili humaoid, to njihovo takmičenje i odslikavanje na zidinama drevnog Smederevskog zdanja snage i pada srednjevekovne države, to postaje ključna scena filozofije života – slika potrebe i neuništivosti životne energije i težnje, ali istovremeno i slika prolaznosti i ljudske ograničenosti u kosmosu.

Gledali smo još jedno otvaranje Festivala na Tvrdjavi, koji planiranim repertoarom obećava zdrav nastavak, a spektakl na otvaranju žanrovski je jasno opredelio njegove ciljeve. Čestitam!
Goran Cvetković, Radio Beograd2 – četvrtak, 12. avgust 2010.