ODRŽANA ČETVRTA SEDNICA SAVETA ZA KOORDINACIJU POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA SMEDEREVA SEDAMDESET SEDAM GODINA OD OSLOBAĐANjA SMEDEREVA U DRUGOM SVETSKOM RATU Potpisan ugovor za manifestaciju Miholjski susreti sela OTVORENA 134. SMEDEREVSKA JESEN ZAVRŠENA REKONSTRUKCIJA DEČIJEG IGRALIŠTA NA DUNAVSKOM KEJU


Tražila se karta više, glumci ispraćeni ovacijama

Predstava „Čudo u Poskokovoj Dragi", po tekstu Anta Tomića i u adaptaciji i dramatizaciji Maje Pelević, u režiji Snežane Trišić, koju je sinoć pred smederevsku publiku sa mnogo energije i žara doneo odličan, mlad ansambl Narodnog pozorišta iz Subotice, opravdala je činjenicu da je tražena karta više.

 

Zidine tvrđave tresle su se od smeha, onog zdravog, pravog i energije koja je bila očigledna na sceni i van nje! Ispraćeni ovacijama i povicima „Bravo!", tek iz trećeg puta glumci su izašli sa scene. Zadovoljstvo na licima i sa ove i sa one strane rampe bilo je očigledno.

 

Dva sata prosto je proletelo uz Joza Poskoka, udovca i njegove sinove Krešimira, Branimira, Zvonimira i Domagoja, koje su odlično igrali Jovan Ristovski,  Milan Vejnović, Srđan Sekulić, Marko Makivić i Luka Mihovilović. U muškom delu ekipe subotičkog ansambla posebno ostaje u osećanju kreacija policijskog načelnika Kapulice u tumačenju Miloša Milića. Ženski deo ekipe predvodila je mlada glumica Minja Peković u odličnoj ulozi Lovorke, a tete Rosa i Bosa, Vesna Kljajić Ristović i Kristina Jakovljević izazivale su prave salve smeha u publici. I sve ostale i žene i svi ostali muškarci na sceni briljirali su u svojim ulogama. Bravo!

 

„Tvrđava je grmela od smeha. Lekovito!" - rekao je posle predstave jedan od gledalaca, poznati dečiji pesnik iz Smedereva, Mošo Odalović.

 

Predstava „Čudo u Šarganu" Narodnog pozorišta iz Užica, biće odigrana večeras u okviru glavnog programa Tvrđava teatra 05. Poznatu dramu Ljubomira Simovića, izvešće ansambl Narodnog pozorišta iz Užica. Predstavu je režirala Iva Milošević.

 

"Želela bih da to bude predstava koja govori o okrutnosti koja je veoma prisutna u našem društvu. Dokazaću da ta okrutnost postoji u ljudima prikazanim u komadu i da se širi kao zaraza. Ona je proizvod kompleksa niže vrednosti, frustriranosti, lenjosti, manjka kućnog vaspitanja, zavisti, nedostatka empatije. Često imam utisak da se okrutnost na ovim prostorima nasleđuje, da se uči u porodici, školi, u celom društvu i da proizvodi nešto što je možda još opasnije, a to je uživanje u patnji i ubeđenje da su patnja i stradanje nezaobilazne odrednice našeg nacionalnog identiteta. (...) Istovremeno se trudim da kroz predstavu ukažem i na ono što je lepo i dobro u ljudima, a što, nažalost, biva neprimećeno ili biva pogrešno protumačeno, a sve to zbog kolektivne ujedinjenosti u patnji i uživanju u poziciji žrtve, prenošenju zlobe na druge i potrebe da se u drugom pronađe identično odsustvo lepote da bi se izbeglo suočavanje sa sopstvenom rugobom", kazala je Iva Milošević.